Izraz ‘ekstremni turizam’ ili ‘adrenalinski turizam’ poslednjih godina nastao je kao sušta suprotnost onome što uobičajeni turizam podrazumeva: Umesto odmora i relaksacije sve je više turističkih agencija u svetu koje nude u najmanju ruku neuobičajena putovanja i avanture, pa se, eto, dešava da agent za putovanja pred ljubitelje neobičnog postavi i ture kao što su ‘Obiđite krimi Moskvu’, penjanje po krovovima Sankt Petersburga, i u osnovi podrazumeva mnogo toga što je izuzetno opasno ili zabranjeno. Ekstremni turizam najrasprostranjeniji je u Rusiji, i doživljava ubrzanu ekspanziju.

U centar interesovanja javnosti ekstremni turizam ponovo je došao juče, kada je grupa mladih ljudi, ukrajinskih ‘ekstremnih turista’ uhapšena prilikom ‘izleta’ u izuzetno opasnu i zabranjenu zonu – Černobil, mesto gde se 1986. godine dogodila najveća nuklearna katastrofa u istoriji ljudskog roda, kada je, nakon eksplozije na reaktoru nuklearne elektrane, radijacijom zatrovano više od 200 hiljada kvadratnih kilometara zemljišta u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. Da ne pominjemo da je cela Evropa, uključujući i njene najsevernije delove, bila zahvaćena radioaktivnim oblacima, a posledice su, i tri decenije posle katastrofe, nesagledive.

Ukrajinski ‘turisti’ ušli su u zonu koja je još uvek izvor moguće kontaminacije radijacijom, a ovo nije prvi takav zabeležen slučaj. Do sada je zabeležene nekoliko pokušaja ulaska u zabranjenu i pre svega opasnu zonu, koji su, na svu sreću, na vreme osujećeni. Iako turu od Kijeva do Černobila možete rezervisati i online za ‘tričavih’ 250 dolara, a ponuđači ovog putovanja se ‘kunu’ da je bezbedno, samo će vam trebati Gajgerov brojač i još par ‘sitnica’, razmislite, ipak, još jednom.
Zašto? Pa, na primer, ‘samo’ zato što područje oko nuklearne elektrane Černobil neće biti pogodno za život narednih 20.000 godina.